Ispovijest bivšeg homofoba

nonhomophobiaMFSvi smo svjesni problema homofobije u našoj državi, neki više od drugih. U susret drugom po redu Montenegro Prajdu, Queer Montenegru je stigao ovaj zanimljivi i nadasve nadahnjujući tekst. U pravo vrijeme, da dokaže da su svi sposobni da se oslobode stega homofobije. Tekst objavljujemo u cjelosti, uz dozvolu autorke, naravno.

''Kasni večernji časovi. Dvoumim se između spavanja i nastavljanja nekoliko "pointless" razgovora na Facebook-u. Petar priča o poslu i fakultetu, Milena se žali na curu, Jovan mrtav pijan drži govor o Markizu De Sadu, a Miki mi po ko zna koji put obećava da će ove godine sigurno doći na ljeto u Pogdoricu. On živi i radi u Holandiji, znate. Nisam ga viđela sto godina, a posljednje tri mi obećava da će doći. ''Super,'' kažem. ''Onda te ove godine vodim na Prajd!''

Miki je dobar lik. Zna za mene, što bi rekli 'u zajednici'. Pričali smo o mojim i njegovim ženama nebrojeno puta. Nikada nije pokušao da mi kaže da to nije ok ili bilo šta slično. Zbog toga sam i osjetila tu slobodu da ga pozovem na Prajd. Zgodan je, ako ništa, skrenuće pažnju mnogima. Malo po malo razgovor zalazi na teritoriju ''poštujem ja tuđe izbore''. Bacam se na prostoprošireno objašnjenje da to nije izbor, nego činjenično stanje. Niko od nas nije odabrao da bude gej. Rođeni smo gej. Svi smo tokom života osjetili da nas privlači neko istog pola, a ne suprotnog. Kako se svako od nas borio sa tim je tema za neku drugu priču.

Kaže da je on inače protiv prajdova i iznošenja ljubavi u javnost, ne vezano za orijentaciju. Ne vidi poentu. Objašnjavam, nanovo, da je nekim ljudima potrebno da vide da je ta famozna ''LGBT populacija'' zapravo samo grupa ljudi koji su nečije ćerke, sinovi, braća, sestre, komšije i slično. Nisu to neki rogati ljudi, brkate debele žene i gumene ''tetkice'' sa ljubičastim perikama. Samo obični ljudi kao i svi ostali. Ljudi ih se 'plaše', da tako kažem, iz neznanja i nezainteresovanosti. I nagomilane mržnje.

''Bio sam i ja strašan homofob, jer me takvog društvo skrojilo u Crnoj Gori.'' Počinje on.

''Ozbiljno?''

''Uuu... Nemaš pojma! Znači... To mi je bilo pregadno i svašta nešto.''

''Nisam znala. Kad je to bilo?''

''Neđe do 18-19 godine. Onda sam odlučio da pođem da se podružim s jednim biseksualnim momkom. Eto, da vidim je li rogat taj lik, o čemu se radi... Zašto ga mrzim a nije mi ništa napravio?''

''Dooobro...'' Zanimljivo. Prije nego što stignem da postavim pitanje, on nastavlja.

''Pođem ja direkt kod njega na stan. Družimo se, pričamo, zajebancija, standard. Spremi mi čaj i posluži me tortom. U neka doba me izmasirao. Htio dati da me je*e. Inače, tada sam TOP izgledao, znači svaki mišić na svoje mjesto, tad sam najbolje građen bio. Uglavnom, nebitno, nisam uopšte pošao kod njega sa ciljem da probam nešto. Reka' sam mu da sam strejtaš i koji je zapravo razlog mog dolaska.''

''DOBRO, I?!''

''Pa ništa, nasmijao se i nastavili smo priču. Poslije sam doma pošao. Čak smo se i družili nekih godinu dana, dok nisam otišao u Holandiju.''

''TRIP! Pa đe si ga našao uopšte? Odakle ti čovjek?!''

''A s' neke od ovih mreža za ove parove, traženje ljubavnika/ce, momaka, đevojaka i to. Ni ne sjećam se.''

''Miki. Ja želim da sheram ovu tvoju priču neđe online. Mene ovo fascinira, ti si KRALJ!''

Kucam oduševljeno. Već nema veze što je 2 ujutro, što sam tri prethodna dana spavala po 6 sati i što se po cio dan maltretiram na poslu. Nema veze ni što treba da sam na nogama za nekih 5 i po sati. Sve kul. Samo, MIKI! Koliko dugo ga znam, i cijelo vrijeme otvoreno pričam sa njim ni ne pomišljajući da je nekada bio... hm... homofob. Dok se ja tako oduševljavam i odlazim po kafu koja će mi očigledno trebati, Mikaš nastavlja da kuca kao da je godinama samo čekao da nekome ispriča sve.

''Možeš, naravno da možeš!'' Piše. ''Uglavnom! Odem ja tako u Holandiju. Idalje homofobičan. Mislim, generalno ne volim da mi se iko vrzma oko dupeta, niti ja ikom, ali to su druge priče. Nebitno. Što se dalje dešava. Moj drug s faksa. Crnac iz Kongoa. Ispostavlja se da je gej. Ili Bi, nisam siguran. U svakom slučaju, agresivan tip. Spopada sve muškarce! I sad, čas crtanja. On došao da nešto kao priča sa mnom. Ja crtam, pričamo i u nekom momentu me hvata za ruku (za lijevu, desnom sam crtao) i mazi me i stiska. Još pita 'Oćemo se mi ikad družit, intimno?'. Reko' druže, pipni me još jednom i slomiću te. Ne zato što si peder nego zato što mi ugrožavaš "personal space". Nijesam homo, dakle ostavi me i nađi nekog drugog.''

Smijem se na glas dok kucam ''hahahaha...'' Nevjerovatan momenat, znam likove koji tako otvoreno muvaju 'mužijake'. I obično im se desi tako nešto makar jednom. Onda odu od 'jadnog strejtaša'. Međutim...

''Hahahaha, razočarao si ga!''

''Ma jesam. Čuš! Uglavnom, slušaj. Ode on. Ja sam bio malo glasan, pa me profesor čuo i zasmetala mu je ta priča, ali nebitno. Vrati se lik poslije par minuta i sad mi fata desnu ruku. I mazi me ponovo. Još mu hrapave ruke, pa čak nije ni prijatno. Kažem čoeku fino 'Uradi to još jednom i slomiću te na licu mjesta!' i on mi namjerno ufati i lijevu. Tu sam puka', pod sam obrisa' s njim. Znači, veći je od mene, sigurno i jači. Ali sam OBRISAO SAV POD s njim.''

''Auh. Na sred časa?''

''Aha! Raznio sam ga. Profesor me izbačio s predavanja, nije mi dozvolio da prisustvujem te godine cijele. Na ispitu me namjerno bacio, što smisla nema jer znaš kako crtam. Nisam prošao, izgubio sam stipendiju, morao sam da je vratim i da je više nikad ne dobijem. Ali sam obraza čistog.''

''Okrutno burazeru. Šta dalje?''

''Ništa, poslije je te godine bio prajd ovamo. Spakovao sam se i prošetao. Prvo što sam vidio su bili dva lika koji se fataju i žvalinjaju baš onako vulgarno. To mi je stvarno degutantno i kad momak i đevojka rade. Uglavnom, tu sam i povratio, i smučilo mi se, ali sam izdržao. Nastavio sam dalje, šetao i gledao. Pričao sa raznim ljudima, igrao uz muziku. Kao neki mali karneval. Sa izdepiliranim tipovima, curama u svim mogućim bojama i transvestitima u minićima. Sve u svemu, začin C. Došao sam do kraja, pošao kući i reko' nije ovo toliki bauk, zapravo. Mislim, ne sviđa mi se eksponiranje, ali mi je bilo ok. Tu sam prihvatio sve te gej/lezbo stvari. Na drugi prajd sam išao sa kumom koji je grmaljčina jedna od 2 metra, vas u mišiće. I tako smo šetali, u jednom momenu sam mu čak rekao 'Ajde kume, daj mi ruku sreće ti, da se držimo malo'. I stvarno smo se držali jedno pet metara i onda smo prasnuli u smijeh.''

Čitam i ne vjerujem. Smijem se koliko je to moguće, s obzirom na to da mi cimerka spava, a i već je 2 i po ili tako nešto. Ne vjerujem da je lik 'ladno naćerao sebe da se ''liječi'' od homofobije, hahaha. Nego, priča ide dalje.

''Jednom sam tako bio tjelohranitelj jedom homoseksualnom paru (za džabe, naravno). Bilo mi ih je žao, šikaniranja i svega, pa sam ih čuvao malo. Mislim, tako bih čuvao i bilo koji drugi par ili bilo koju drugu osobu. Ja ljude ne klasifikujem po bojama, religiji i opredjeljenju.''

''ORIJENTACIJI!''

''OOO DOBRO! Ne klasifikujem ljude po boji, religiji i ORIJENTACIJI. Kad mogu, učinim dobro djelo i gotovo. Sad recimo imam cimera koji je gej i družimo se odlično. Kvalitetna je osoba i strašan zajebant. Druži se nekad i sa mojim društvom, gledam da mu dam po koji savjet o životu i priključenijima i to je to.''

Zanimljiv razvoj događaja. Živo me zanima kako će završiti priču.

''Nego! Zaključak: Bio sam strašan homofob. Sad živim sa pederom koji spava na metar ipo od mene svaku noć. Dakle moralo je doć do neke promjene u životu da bi ove dvije nespojive stvari postale jedna. Jedostavno sam shvatio da svako ima svoj život, svoj stav, svoju orijentaciju i svoje opredjeljenje po pitanju bilo čega i to svi treba da poštuju. Ja ću uvijek poštovati nekoga ko je ok prema meni.''

Sjedim, gledam monitor. Imam potrebu da ovo isprintam na najveći bilbord u gradu i napišem ispod toga ''PA, E!!!''. Nemam drugi način da izrazim svoju količinu slaganja sa upravo pročitanim.

Da. To je to. O tome se radi. O tome pričamo. Za to se borimo. Ne baš da tučemo ljude, ali poenta je da nije bitno da li nekog privlači isti ili suprotni pol. Ono što je bitno je kako ta osoba tretira vas.

''Ja ne znam, mene sad tako douševljava ovaj razgovor. Mislila sam da mi ne možeš bit miliji nego što već jesi, ali vidiš. Ti si jedno nevjerovatno stvorenje i ti si čist primjer svega prelijepog što treba da nam se desi u Crnoj Gori. Ma u cijelom svijetu! Je*ote. Treba nam više takvih ljudi kao što si ti.'' Kucam pokušavajući bar nekako da mu prenesem cijelu tu emociju i oduševljenje.

''Eto, sad znaš još po nešto.''

''Ne bih te boljeg mogla ni izmislit'.''

''E, ali ako me neko zajebe, tu je kraj. Može neko bit i gej i strejt kolko 'oće. Ali brate ako je džukela, ne biram čime ću da ga tučem!''

''Ah... Jbg, pazi, ima gej kretena, ali ima i strejt kretena.'' Nije da nisam rekla istinu.

''A lezbejke?''

''Lezbejke su divne, u njih ne ulazim...''

''Kako u koju, a?''


"*OH SNAP!*''